Пређи на садржај

1942

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 2. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
1942 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1942. је била проста година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]


јануар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
 
фебруар
П У С Ч П С Н
1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28
 
март
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
 
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
 
јун
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30
 
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
 
август
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
 
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
 
новембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
 

Јануар

[уреди | уреди извор]

Фебруар

[уреди | уреди извор]

Март

[уреди | уреди извор]
  • 1. март — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда.
  • 3. март — У Голобрђу, на Дивљакуши и у Мекој Груди, херцеговачки партизани су стрељали 41 особу.[3]
  • 4. март — Страдање становништва села Црнаја, западно од Цазина. Злочин су извршили усташе и припадници Муслиманске милиције из села Штурлић. Село је опљачкано и спаљено, део становништва побијен, а остатак је избјегао на Кордун. Село Црнаја је током 1942. имало 77 жртава фашистичког терора.[4]
  • 4. март — Напад усташко-домобранских снага (4. посадни усташко-домобрански здруг под командом пуковника Ивана Мрака) на село Драготина, источно од Глине. Тог дана у Драготини убијено је око 50 становника.[5]
  • 5. март — Масакр у Реснику
  • 9. март — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу.
  • 15. март — Колективна депортација ромског становништва из околине Вировитице у логор Јасеновац. Из насеља Љешчаре одведено је око 140, а из Шпишић Буковице око 40 особа. Нико од њих није прежевио рат.[6]
  • 20. март — Битка на мореузу Бадунг јапанска победа у бици за Холандску Источну Индију.
  • 21. — 22. март — Убиство 72 становника села Комесарац покрај Цетинграда (котар Слуњ). Међу убијенима било је 41 дијете. Злочин је спроведен на неколико локација у селу и околини.[7]
  • 22. март — Покољ у Старом Броду и Милошевићима Усташе под командом Јуре Францетића побиле око шест хиљада стараца, жена и деце са подручја Вишеграда и Рогатице. Бестијално иживљавање и клање српских стараца и деце, силовање српских жена и девојака догодило се истога дана у местима Стари Брод и Милошевићи, на обалама реке Дрине, у источној Босни.
  • 23. март — Убиство 40 становника села Брезовац, недалеко од Раковице (котар Слуњ). Већина становника заклана је у Брезовцу,а један дио је убијен у Фурјану. Међу убијенима било је 14 дјеце. Село Брезовац је током Другог свјетског рата имало 69 жртава фашистичког терора, при чему су усташе побиле већину страдалих. Публиковани су поименични подаци о страдалима.[8]
  • 23. март — Убиство 52 српска становника села Фурјан покрај Слуња. Међу убијенима било је 23 деце. Село Фурјан имало је укупно 122 жртве фашистичког терора, при чему су већину жртава убиле усташе.[9]
  • 23. март — Једна од масовних ликвидација у логору Јасеновац. Убијено је 50-60 заточеника који су се као болесници налазили у импровизованој логорској болници. Најодговорнији за овај злочин био је управник логора Вјекослав Макс Лубурић.[10]
  • 25. март — Убиство 13 становника села Комић покрај Удбине.[11]
  • 28. март — У логор Јасеновац и у логор Стара Градишка упућено преко 100 Јевреја из Травника, свих узраста и оба пола. Публиковани су поименични подаци о 86 депортованих травничких Јевреја, при чему њихова деца у усташком документу нису поименице наведена.[12]
  • 28. март — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови.
  • 31. март — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора.

Април

[уреди | уреди извор]
  • 3. април — Указом Анте Павелића, по наређењу немачких власти, направљена је Хрватска православна црква, као настојање НДХ да се покаже да нема прогона и асимилације Срба у Хрватској те да се потпуно поништи Српска православна црква на територији НДХ.
  • 3. април — Масакр у Цетинграду 1942. У малом селу Бегово Брдо, око 5 км северозападно од Цетинграда усташке јединице под командом злочинца Анте Мошкова, убиле су 123 мушкараца, жена и деце
  • 3. — 10. април — Убиство 11 становника села Кутања покрај Вељуна у шуми Отмић. Село Кутања имало је 21 жртву фашистичког терора, при чему су већину убиле усташе.[13]
  • 5. април — Убиство 52 српска становника села Снос покрај Вељуна. Међу убијенима било је 19 деце. Већина жртава убијена је у селу Снос, а мањи део у околини. Недуго потом, 10. априла, убијено је још 6 становника села Снос, претежно у оближњем селу Рабиња. Снос је током рата имао 85 жртава фашистичког терора, при чему су већину жртава убиле усташе.[14]
  • 10. април — Страдање 220 становника српског села Катиновац покрај Топуског, претежно жена и деце, у време усташко-домобранске офанзиве на Петрову гору. Жртве су на превару похватане, као учесници збега и потом убијене у селу од стране усташа. Село Катиновац је током Другог свјетског рата имало 411 жртава фашистичког терора, док је 58 становника умрло од тифуса.[15]
  • 10. — 11. април — Страдање 13 српских становника села Пашин Поток покрај Цетинграда, у котару Слуњ. Село је имало укупно 83 жртве фашистичког терора. Током 1942. у логору Стара Градишка страдао је 21 становник Пашиног Потока.[16]
  • 14. април — Усташе интернирале 220 Срба из Босанске Дубице у логоре, од којих је 95 убијено у логору Стара Градишка.
  • 14. — 15. април — Колективна депортација становника српског села Млака покрај Јасеновца, у логор Јасеновац. У ноћи 13-14. априла 1942. похапшено је готово целокупно становништво села, најмање око 1.100 људи. Исте вечери у селу су убијена 24 мушкараца. Мушкарци су 2. маја 1942. депортовани у Прихватни логор Земун (Старо сајмиште). Потом су у септембру 1942. пребачени у оближњи Логор Организације Тот на Ушћу, да би у октобру Дунавом били депортовани у Немачку, а затим у Норвешку, где је већина умрла или убијена. Публиковани су поименични подаци за за 933 страдала становника Млаке.[17]
  • 15. април — Депортоваје 56 мушкараца из усташког затвора у Бања Луци у логор Јасеновац. Ова лица потицала су из сеоских насеља са подручја Бања Луке, Мањаче, Лијевча поља и Прњавора (села: Обровац, Кокори, Љубачево, Добрња, Слатина, Романовци, Бранишевци, Крупа на Врбасу, Скакавци, Брезичани).[18]
  • средина априла:
    • Хапшење око 250 становника Сарајева. Од око 250 ухапшеника, око 180 је убрзо транспортовано у логор Јасеновац, одакле је око 150 ухапшеника 17. маја 1942. транспортована у Прихватни логор Земун на Старом сајмишту.[19]
    • Колективна депортација ромског становништва из Турановца и Дугог Села (котар Вировитица) у логор Јасеновац. Постојећи подаци говоре о депортацији 44 лица. Сви су страдали у логору.[6]
    • Спровођење у логор Јасеновац 14 становника села Чечавац покрај Славонске Пожеге. Сви су страдали у логору.[20]
    • Спровођење треће групе Јевреја из Зенице у логор Јасеновац. У овој групи налазило се 16 мушкараца, жена и деце. Сви су страдали у логору.[21]
  • 16. април — Хапшење 34 Срба у Високом. Ухапшеници су транспортовани у усташки затвор у Сарајеву, а одатле, 10. маја 1942, дијелом у логор Јасеновац.[22]
  • 17. април — Бугарски окупатори стрељали су преко 500 Срба житеља Бојника код Лесковца и околине.
  • 18. април — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.
  • 18. април — Страдање становника села Црни Поток покрај Топуског. Тога дана усташе су на превару похватале 64 жена и деце из Црног Потока, у збегу на Петровој гори. Од 64 жртве 18 је спаљено. Током и након усташке офанзиве на Петрову гору страдало је 112 становника Црног потока. Током Другог свјетског рата село је имало укупно 376 убијених, погинулих и лица умрлих од тифуса.[23]
  • 18. април — Масовна хапшења ромских становника на подручју Босиљева покрај Дуге Ресе. Ухапшено је 7 становника села Босиљевски Поток, 11 становника села Оток на Добри, 7 становника села Јохи, 6 становника села Подребар, 3 становника села Радочаји, 7 становника села Скоблић Брдо, 5 становника села Скукани, 7 становника села Томашићи, 11 становника села Варош Босиљевска. Ухапшена лица су спроведена у логор Јасеновац где су убијени 8. јуна 1942.[24]
  • 22. април — Операција Трио заједничка операција италијанских, немачких и усташко-домобранских трупа у источној Босни против јединица ЈВуО и НОВЈ.
  • 24. април — Егзекуције у Љубљани Масакр више од 1.000 словеначких талаца од стране италијанских снага широм Љубљанске покрајине.
  • 25. април — Хапшење 4 лица у селу Ладешић Драга покрај Дуге Ресе. Ухапшена лица су спроведена у логор Стара Градишка где су убијени.[25]
  • 26. април — Убиство 22 становника села Бегово Брдо, покрај Цетинграда, у котару Слуњ. Претходно, 3. априла 1942, усташе су убиле 91 становника Беговог Брда.[26]
  • 26. април —
    • Операција Трио је заједнићка операција италијанских, немачких и усташко-домобранских трупа у источној Босни током Другог свјетског рата. Спроведена је у две етапе од 22. априла до 15. маја 1942, с циљем уништења партизанских и четничких групација.
    • У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи.

Мај

[уреди | уреди извор]
  • 3 — 5. мај — Усташе убиле 16 српских мушкараца у селу Рабиња покрај Вељуна.[27]
  • 5. мај — Битка за Мадагаскар
  • 5. мај — Масовна хапшења ромског становништва на подручју Дуге Ресе. Тога дана усташе су ухапсиле 15 ромских становника Царевог Села покрај Бариловића (међу ухапшенима је било 6 дјеце, 5 жена и 4 одрасла мушкарца), 4 ромска становника Коранског Брега и 40 становника Мрежничког Брига. Сви су побијени у логору Јасеновац током 1942.[28]
  • 6. мај — Страдање Јевреја града Власенице. Злочин је извршила усташка Црна легија на локалитету Ружина Вода, између Власенице и Хан Пијеска.[29]
  • 8. мај — Колективна депортација српског становништва места Јасеновац и Уштица у логор Јасеновац. Приликом хапшења убијено је неколико лица. Ухапшено је више стотина лица. Већина похапшених је страдала у усташким логорима, док је одређен број радно способних мушкараца и жена транспортован у немачке логоре. Страдало је 367 становника места Јасеновац.[30]
  • 8. мај — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.
  • 8. мај — Хапшење 32 ромска становника села Понорац покрај Дуге Ресе. Ухапшеници су транспортовани у логор Јасеновац где су убијени.[31]
  • 10. мај — Убиство 27 становника села Пољани смјештеног недалеко од Топсуког. Жртве су убијене на Петровој гори, у збјегу. Публиковани су поименични подаци о страдалима.[32]
  • 10. мај — Убиство 17 становника српског села Удбиња покрај Скакавца, на Кордуну, на стратишту Домачај луг, недалеко од Скакавца.[33]
  • 11. мај — Убиство 111 мјештана села Пецка, смештеног између Вргинмоста и Велике Кладуше, на Кордуну. Злочин се догодио на Петровој гори у време усташко-домобранске офанзиве. Већина убијених били су жене и деца. Село је имало укупно 333 страдалих током рата, од чега 289 жртава фашистичког терора.[34]
  • 12. мај — Убиство 33 становника села Маличка, покрај Вргинмоста, на Кордуну. Злочин се догодио на Петровој гори у вријеме усташко-домобранске офанзиве. Већина убијених били су жене и дјеца. Село је имало укупно 87 жртава фашистичког терора током рата. Публиковани су поименични подаци о страдалима.[35]
  • 12. мај — Убиство 215 становника села Перна, покрај Вргинмоста, на Кордуну. Злочин се догодио на Петровој гори у вријеме усташко-домобранске офанзиве. Већина убијених били су жене и деца. Село је имало укупно 388 жртава фашистичког терора током рата, од чега 170 дјеце.[36]
  • 14. — 15. мај — Депортација у логор Јасеновац и логор Стара Градишка око 1.800 претежно жена, деце и стараца, из збега на Петровој гори, који су се почев од 14. маја 1942. предали усташама. Већина ових људи није преживела рат. Из села Војишница је у логорима НДХ и на разним стратиштима након 14. маја 1942. страдало је 121 лице, од чега 66 дјеце.[37]
  • 15. мај — Операција Форстрат (Шумар) акција нацистичких снага у долини Ибра ради хватања четничког вође Драгољуба Михаиловића, који се тада са својим штабом скривао на планини Голији.
  • 17. мај — Депортација 770 становника села Кињачка, Бестрма и Блињски Кут у логор Јасеновац. Села се налазе на Банији, између Суње и Сиска. Међу депортирцима било је 210 мушкараца и 560 жена и деце. Села су опљачкана.[38]
  • 19. мај — Оснивање логора Стара Градишка, као петог подлогора логора Јасеновац - долазак првих затвореника.
  • 19. — 20. мај — Колективно хапшење српских становника села Бодеграје и Лађевци покрај Окучана у котару Нова Градишка. Током рата усташе су у логоре одвели 100 становника Лађеваца и 133 становника Бодеграја. Од овог броја поименице је познато 98 становника Лађевца и 98 становника Бодеграја који су страдали у логорима Јасеновац и Стара Градишка. [39]
  • 20. мај — Колективно хапшење српских становника села Рађеновци, Рајичићи и Милисавци (котар Новска) и Алавуке (котар Пакрац). Похапшени становници ових српских села депортовани су у логор Стара Градишка (на путу до Градишке убијено је седам мештана Милисаваца), где су неки убијени, да би потом једним делом били депортовани у логор Јасеновац, где ће такође знатно страдати. Један део сељана је прошао и кроз немачке логоре. Током рата страдало је 97 становника Милисаваца, 211 становника Рајичића и 209 становника Рађеноваца.[40]
  • 26. мај — Битка код Газале (26. маја – 21. јуна) била је део рата у пустињи на Северноафричком фронту у Другом светском рату.
  • 27. мај — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.
  • 28. мај — Хапшење 6 ромских становника села Јаковци Нетретићки, 8 ромских становника села Коленовац, 11 ромских становника села Ладешић Драга, 4 ромска становника села Велики Модруш Поток покрај Дуге Ресе. Ухапшеници су депортовани у логор Јасеновац где су побијени.[41]
  • мај —У близини села Јабланац, надомак логора Јасеновца усташе су извршиле неколико масовних ликвидација заточеника овог злогласног логора. Брутално су ликвидирале више стотина болесних и немоћних. На основу сведочанства Јакице Финција, најпре је убијено 200 болесних заточеника логора у Јасеновцу. Неколико дана касније усташе су постројиле све Јевреје у логору, а потом издвојиле 400 старих и болесних и одвели их у Јабланац, где су их ликвидирали на најсвирепији начин.

Јун

[уреди | уреди извор]

Јул

[уреди | уреди извор]

Август

[уреди | уреди извор]

Септембар

[уреди | уреди извор]
  • 1. септембар — Колективна депортација становника села Бенковац Окучански и Цаге (котар Нова Градишка) у усташке логоре. Седморо становника Цага је стрељано на лицу мјеста. Након неколико дана, одрасле и радно способне мушкараце Нијемци су одвојили у Старој Градишки и транспортовали их у радне логоре у Немачкој. Старији становници су побијени у околини Старе Градишке, а деца су транспортована у логор Сисак, гдје су многа помрла, док је део жена побијен у логору Стара Градишка, а остатак је такође транспортован у Немачку. У логорима Јасеновац и Стара Градишка страдало је 67 становника Бенковца и 47 становника Цага.[55]
  • 1. септембар — Хапшења дијела преосталих Срба у Новој Градишки, оба пола. Ухапшено најмање 76 лица који су потом транспортовани у Стару Градишку, а касније у логор Јасеновац, где је већина убијена (преживело је само 9 особа).[56]
    • Колективна депортација становника ромског села Капетаново Село, у близини Сухопоља (котар Вировитица) у логор Јасеновац. Рат је преживело само троје људи из насеља. Процењује се да је у Јасеновцу убијено преко 100 ромских становника овог села.[57]
  • 3. септембар — Убиство 16 српских становника Дрежник Града покрај Слуња. Злочин су починиле усташе из Дрежника.[58]
  • 3 — 4. септембар — Хапшење становника Илока. Ухапшено је око 50 особа, претежно српске националности. Међу ухапшеницима било је и десетак лица хрватске националности. Ухапшени су 4. септембра депортовани у казнионицу у Сремској Митровици, да би у наредним данима били стрељани.[60]
  • 7 — 8. септембар — Масовно хапшење српских и ромских становника сремског села Вишњићево, у контексту "Акције Виктор Томић". Хапшење су извршили домобрани и усташе. Публиковани су подаци о 354 страдала становника Вишњићева, а који су ухапшени септембра 1942.[61]
  • 8. септембар — Масовно хапшење српских и ромских становника сремског села Јамена, у контексту "Акције Виктор Томић". Хапшење су извршили домобрани и усташе. Публиковани су поименични подаци о 284 ухапшена српска становника Јамене, међу којима је био велик број жена, и подаци о 115 ромских ухапшених становника овог мјеста, међу којима су већина били жене и дјеца.[62]
  • 8 — 9. септембар — Хапшење 38 становника Петроварадина и депортовање у Сремску Митровицу, а затим у логор Јасеновац, одакле су пуштени током 1942. У логору је страдала једна жена из Петроварадина.[63]
  • 9. септембар — Стрељање 43 лица претежно српске националности у Сремској Митровици. Тога дана у Митровици је стрељано 28 становника Земуна, 4 Лаћарка, 3 из Нових Карловаца, 2 из Војке, 2 Визића, 1 Чортановаца, 1 из Стејановаца и 1 лице чије место пребивања није наведено. Ликвидацијом је руководио Виктор Томић.[64]
  • 9. септембар — Хапшење 30 српских мушкараца у селу Адашевци покрај Шида. Након неколико дана у селу су ухапшене 4 жене. Сви су стрељани у Сремској Митровици.[65]
  • 9. — 10. септембар — Масовно хапшење српских мушкараца у Сремским Карловцима, у оквиру "Акције Виктор Томић". Ухапшено је око 500 особа које су потом депортоване у Сремску Митровицу, а одатле у логор Јасеновац, одакле је највећи број Карловчана пуштен кућама. Међутим, 20 Карловчана убијено је у Јасеновцу. Публиковани су спискови ухапшених и страдалих Карловчана.[66]
  • 10. септембар — Хапшење 42 становника сремског села Крчедин код Инђије. Део је стрељан одмах а остали у логору Јасеновац[67]
  • 12. септембар — Немачка подморница је торпедовалаа РМС Лаконију код обале западне Африке, усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду.
  • 12—14. септембар — Битка за Едсонов гребен
  • 15. септембар — Страдање српског становништва котара Слуњ. Усташе су у Цетинграду 15. септембра 1942. убиле 38 становника Подцетина, 22 становника Делић Пољане, 22 становника Кука, 34 становника Комесарца, 8 становника Средњег Села. Већина убијених били су жене и деца. Међу убијенима било је 18 деце из Подцетина, 8 из Делић Пољане, 13 из Кука, 19 из Комесарца, 5 из Средњег Села.[68]
  • 18. септембар — Група усташа је упала у српско православно село Јошан код Удбине у Средњој Лици и на монструозан начин су поклали готово све становнике који су се затекли у селу. Већину Срба су спалили у кућама, стајама и сјеницама. Тада је измасакрирано 289 српских житеља села а следећи напад на село се десио 29. септембра исте године када је убијено још 49 српских сељака.[69]
  • 19. септембар — Масакр над српским становништвом од стране бугарског окупатора близини села Дабница код Прилепа. У масакру је погинуло 18 Срба.
  • 20. септембар — Мисија Булсај
  • 28. септембар — Усташе су упале у српско село Јошан покрај Удбине и тамо убиле 211 лица, махом жена, деце и стараца, док је село спаљено.

Октобар

[уреди | уреди извор]

Новембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Рођења

[уреди | уреди извор]
Главна категорија: Рођени 1942.

Јануар

[уреди | уреди извор]

Фебруар

[уреди | уреди извор]

Март

[уреди | уреди извор]

Април

[уреди | уреди извор]

Мај

[уреди | уреди извор]

Јун

[уреди | уреди извор]

Јул

[уреди | уреди извор]

Август

[уреди | уреди извор]

Септембар

[уреди | уреди извор]

Октобар

[уреди | уреди извор]

Новембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Смрти

[уреди | уреди извор]
Главна категорија: Умрли 1942.

Јануар

[уреди | уреди извор]

Фебруар

[уреди | уреди извор]

Март

[уреди | уреди извор]

Април

[уреди | уреди извор]

Мај

[уреди | уреди извор]

Јун

[уреди | уреди извор]

Јул

[уреди | уреди извор]

Септембар

[уреди | уреди извор]

Новембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Нобелове награде

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Бојник код Лесковца 1942 - www.zlocininadsrbima.com”. www.zlocininadsrbima.com. Приступљено 2025-09-26. 
  2. ^ Click&Frame. Радио Требиње”. Radio Trebinje (на језику: енглески). Приступљено 2025-09-06. 
  3. ^ „О злочинима комуниста током и после Другог светског рата - СРПСКА ИСТОРИЈА” (на језику: српски). 2019-10-21. Приступљено 2025-09-06. 
  4. ^ Шкиљан 2009, стр. 161–168, 366–368.
  5. ^ Ђурић 1988, стр. 113.
  6. ^ а б Шкиљан 2010, стр. 346.
  7. ^ ЖФТ Слуњ-Вељун 1988, стр. 997–1001.
  8. ^ ЖФТ Слуњ-Вељун 1988, стр. 1071–1073.
  9. ^ ЖФТ Слуњ-Вељун 1988, стр. 1107–1110.
  10. ^ Милетић 1987, стр. 248.
  11. ^ ЖФТ Кореница-Удбина 1979, стр. 1106–1107.
  12. ^ Милетић 1987, стр. 188.
  13. ^ ЖФТ Слуњ-Вељун 1988, стр. 1122–1123.
  14. ^ ЖФТ Слуњ-Вељун 1988, стр. 1126–1128.
  15. ^ Баић 1980, стр. 537–566.
  16. ^ ЖФТ Слуњ-Вељун 1988, стр. 1011–1013.
  17. ^ Драгић 1989, стр. 41–104.
  18. ^ Милетић 1987, стр. 255–256.
  19. ^ Милетић 1987, стр. 324–326.
  20. ^ Бјелић 2008, стр. 72.
  21. ^ Пинто 1987, стр. 166.
  22. ^ Милетић 1986б, стр. 164.
  23. ^ Баић 1980, стр. 381–402.
  24. ^ ЖФТ Дуга Реса 1986, стр. 1094–1098.
  25. ^ ЖФТ Дуга Реса 1986, стр. 1110.
  26. ^ ЖФТ Слуњ-Вељун 1988, стр. 978–982.
  27. ^ ЖФТ Слуњ-Вељун 1988, стр. 1125–1126.
  28. ^ ЖФТ Дуга Реса 1986, стр. 1091–1104.
  29. ^ Пинто 1987, стр. 181.
  30. ^ ЈУСП Јасеновац.
  31. ^ ЖФТ Дуга Реса 1986, стр. 1115–1116.
  32. ^ Баић 1980, стр. 744–752.
  33. ^ Цимеша 2011.
  34. ^ Баић 1980, стр. 657–679.
  35. ^ Баић 1980, стр. 623–633.
  36. ^ Баић 1980, стр. 679–615.
  37. ^ Затезало 2005, стр. 76–114.
  38. ^ СЗ Хрватска 1984, стр. 339.
  39. ^ Шкиљан 2009, стр. 46–47.
  40. ^ Шкиљан 2009, стр. 45–47.
  41. ^ ЖФТ Дуга Реса 1986, стр. 1109–1110.
  42. ^ ЖФТ Слуњ-Вељун 1988, стр. 1047–1053.
  43. ^ ЖФТ Слуњ-Вељун 1988, стр. 1055–1064.
  44. ^ СЗ Хрватска 1984, стр. 493.
  45. ^ Ђурић 1988, стр. 149–150.
  46. ^ Шкиљан 2009, стр. 46.
  47. ^ Романо 1980, стр. 109.
  48. ^ Ђурић 1988, стр. 150.
  49. ^ Шкиљан 2010, стр. 346–347.
  50. ^ ЖФТ Дуга Реса 1986, стр. 1091–111.
  51. ^ „Кусоње код Пакраца 1942 - www.zlocininadsrbima.com”. www.zlocininadsrbima.com. Приступљено 2026-08-22. 
  52. ^ „USTAŠKI KONCENTRACIONI LOGORI – STRAŠNA MUČILIŠTA U DRUGOM SVETSKOM RATU”. Politička revija. 60 (2/2019). 2019-07-05. ISSN 1451-4281. doi:10.22182/pr.6022019.10. 
  53. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Рођен Корнелије Станковић”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03. 
  54. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Проглашен Душанов законик”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03. 
  55. ^ Шкиљан 2009, стр. 48–50.
  56. ^ Шкиљан 2009, стр. 51.
  57. ^ Шкиљан 2010, стр. 348.
  58. ^ ЖФТ Слуњ-Вељун 1988, стр. 1021–1022.
  59. ^ Лазић 1982, стр. 267.
  60. ^ Лазић 1982, стр. 274–276.
  61. ^ Лазић 1982, стр. 304–309.
  62. ^ Лазић 1982, стр. 294–300.
  63. ^ Лазић 1982, стр. 323–326.
  64. ^ Лазић 1982, стр. 210–211.
  65. ^ Лазић 1982, стр. 309–310.
  66. ^ Лазић 1982, стр. 317–324.
  67. ^ Лазић 1982, стр. 330–332.
  68. ^ ЖФТ Слуњ-Вељун 1988, стр. 992–1015.
  69. ^ Ивановић, Вељко С. (2023). „„Ради ти, дијете, свој посао”: литерарни одраз јасеновачког мартиријума у роману Трен 1 Антонија Исаковића”. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. 18: 89—124. ISSN 1820-5305. doi:10.18485/godisnjak.2023.18.5. 
  70. ^ Мирковић 2009, стр. 54.
  71. ^ Шкиљкан 2005, стр. 327–341.
  72. ^ Пожар 2005, стр. 356–364.
  73. ^ Везмар 1979, стр. 965–990.
  74. ^ ЖФТ Кореница-Удбина 1979, стр. 1112–1115.
  75. ^ ЖФТ Кореница-Удбина 1979, стр. 1106–1108.
  76. ^ Vojak, Danijel (2020-06-23). „Milan Radanović: Slavonijo, triput si gorila… Kotar Podravska Slatina u Drugom svetskom ratu 1941–1945.”. Drustvena istrazivanja. 29 (2): 336—340. ISSN 1330-0288. doi:10.5559/di.29.2.10. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=1942&oldid=31757132”